Dobar dan, dobri ljudi!

Dobro došli u @ja_branka marketing zajednicu koja okuplja 954 marketara koji će čitati današnji newsletter. Zato, srećan četvrtak svima koji slave!

Pre par dana nam je stiglo proleće, a sa prolećem dolaze i sunce, lepo vreme i, konačno, šarene, vedre boje, kojima se svi radujemo :). Upravo će boje biti tema današnjeg newsletter-a, tačnije, fenomen – teorije boja u marketingu. U ovom pismu pozabaviću se razumevanjem značenja boja u psihologiji potrošača i primeni u marketingu.

Boje su jedan od najznačajnijih medijum za prenošenje neverbalne komuniakacije, a neverbalna komunikacija čini 90% svih komunikacija. Za marketare koji kreiraju novi brend od presudne važnosti, pored vrednosti, obećanja i imena, je odluka o bojama koje će sadržati brend. Kao i sve u marketingu, ni odabir boja za brendove nije slučajnost, već ozbiljna nauka. Priča o značenju boja u brendiranju svoje korene vuče u psihologiji, tačnije – teoriji boja. Psihologija potvrđuje da su boje najvažniji elemenata svakog ljudskog iskustva. Kroz boje osećamo, razumemo, učimo i komuniciramo. Boje kod ljudi bude osećanja (kako na nas utiče proleće :)), pokreću reakcije, stimulišu želje, ali i menjaju način razmišljanja. Zato je za sve marketare i marketing entuzijaste bitno da razumeju kako se koriste boje u marketingu, jer poželjno je znati kako da se pravilno upotrebi ovo moćno oružje.

Spremite se, stiže svojevrstan vodič za teoriju boja i njihovog uticaja na psihologiju, ponašanje i emocije potrošača, prožet primerima svetskih i domaćih „Bogova marketinga“.

Teorija boja

Teorija boja proizašla je iz dela psihologije koji se bavi izučavanjem efekta koji boje imaju na raspoloženje i ponašanje ljudi. Istraživanje kaže da je 90% brzih procena potrošača, isključivo pod uticajem psihološkog efekta boja. Zato, uspeh svih vaših marketing aktivnosti, direktno će zavisiti od pravilnog odabira boja. U teoriji boja, svaka boja ima svoje značenje. Većina pravila koja se primenjuju u teoriji boja su univerzalna, dok su neka i kulturološka.

Psiohologija boja u marketingu

Boje za marketare imaju dokazana značenje i poznata su pravila na koji način boje podstiču želje i na šta asociraju potrošače. Primera radi, crvena boja se učestalo koristi u prehrambenoj industriji jer podstiče apetit. Plava boja je dominantna boja kod tehnoloških kompanija jer se podaci prenose bežično, širom sveta, i usluge su, uglavnom, besplatne (npr. Skype, Facebook, IBM i dr.).

Jaja i boje

Jedan od vodećih maloprodajnih lanaca Maxi, koristi specifičnu strategiju boja kako bi stimulisao prodaju jaja različitog kvaliteta, kroz tri kategorije. „Domaća jaja“ sa oznakom „1“ – iz slobodnog uzgoja, komuniciraju se kroz zelenu boju koja asocira na zdravo, prirodno i organsko. Jaja sa oznakom „2“ – iz podnog uzgoja, nazvana su „Jaja srećnih koka“ i za njih se koristi žuta boja koja sugeriše sreću, vitalnost i energiju. Takođe, žuta boja je jedna od najupečatljivijih i najuočljivijih boja u spektru, te ne čudi što se koristi za „srednju“ opciju koja se u prodaji najviše forsira. I poslednja kategorija su jaja najnižeg kvaliteta, označena brojem „3“- jaja iz kaveznog (baterijskog) uzgoja nazvana „Sveža jaja“, a koristi se dominantno bela boja koja asocira na čisto i netaknuto.

Kakav paradoks!

Ovaj primer je zanimljiv jer se kroz ambalažu, kao komunikacijski aspekt proizvoda, jasno vide i pravne regulative koje propisuju šta i kako sme da se komunicira u odnosu na kvalitet jaja. Tako, na primer, na ambalaži jaja najboljeg kvaliteta, prikazana je slika kokoške, na ambalaži jaja srednjeg kvaliteta, skica kokoške, a na jajima najnižeg kvaliteta nije dozvoljena komunikacija kokoške. Još jedan način da lako razaznate koja jaja treba da kupite :).

Sokovi i boje

Još jedan dobar primer primene teorije boja jeste kategorija negaziranih sokova. Brend Next pak koristi drugačije strategije boja za svoje proizvode. Sok najboljeg kvaliteta „Next Premium“ od 1,5l ima ambalažu crne boje, jer crna boja asocira na luksuz/premium. Kako je to sok od „100% voća“, ispis imena brenda je na zelenoj znački koja i reljefom podseća na prirodu. „Next Classic“ je sok sa minimum 50% voća, dolazi u manjem pakovanju od litar i koristi se bež boja papira kartona, koja asocira na zemlju i prirodu. Next-ovi „Bući Buć“ sokovi namenjeni deci su i ambalažom i bojama prilagođeni ciljnoj grupi. Boje su šarene i razigrane, tako da privuku deci pažnju i budu zanimljive. Voće je predstavljeno kroz životinje, u skladu sa interesovanjima dece, a dominantna boja je bela, koja asocira na čisto, što se poklapa sa sastavom proizvoda – 100% voće.

Kategorija sokova je takođe zanimljiva za prikaz zakonskih regulativa. Isto kao i kod jaja, zakonom je propisano u kojim slučajevima (koji % voća) sme na pakovanju da se komunicira realističan prikaz voća, skica voća ili kada ne sme da se prikazuje voće. Odličan komunikacijski simbol na koji treba obratiti pažnju, jer olakšava odluku o kupovini pri vizualnom izboru proizvoda. Jer „Bogovi marketinga“ misle o svemu!

Korisni saveti

Za kraj, kroz par korisnih saveta o teoriji boja i razumevanju njihovog uticaja na ponašanje i emocije potrošača, sumiraću današnju priču i šta nas uče predstavljeni primeri:

1. Čulo vida = Boje. Kako je čulo vida najdominantnije kod čoveka, tako se i informacije, prevashodno, usvajaju na ovaj način. Odluka da li vam se dopada proizvod/brend ili ne, donosi se na osnovu boja koje vidite u deliću sekunde. Zato se brendovi pamte i prepoznaju po bojama. Na testovima debrendiranja, potrošači su u 85% slučajeva, kada se ukloni ime brenda i ostali simboli, brendove prepoznavali isključivo na osnovu boja. Zato pažljivo birajte boje, posvetite se i promislite koju poruku želite da pošaljete i emociju koju želite da izazovete!
2. Boje = Emocije i ponašanje. Da se vratim na početak pisma. Nije čudo da smo se svi obradovali proleću. Sunce (žuta boja), listanje drveća (zelena boja), cvetanje (šarene boje cvetova), pozitivno utiču na ljudsko ponašanje i čine da se osećamo srećno i zadovoljno. Isto je i sa brendovima. Cilj treba da vam bude da se vaši kupci osećaju pozitivno i dobro kada kupuju i konzumiraju vaše proizvode.
3. Emocije = Odgovornost. Za mene nema lepšeg posla od marketinga i znam da ovo nije „prodavanje magle“, ali sam isto tako i svesna da je baš ovo tema kod koje može da se postigne ovaj neželjeni efekat. Ne kaže se uzalud „sa emocijama se ne treba igrati“. Iako je teorija boja moćan alat u marketingu, treba biti svestan odgovornosti koju pokretanje određenih emocija i ponašanja kod drugih nosi. Jer, iako brendovi imaju mogućnost da, oslanjajući na psihologiju, utiču na psihu i ponašanje potrošača, to treba da rade na odgovoran i iskren način. Prostije rečeno – nemojte manipulisati i obmanjivati potrošače bojama, zarad sticanja kapitala.
4. „Velika deca za male ljude“. Marketari nose najveću odgovornost kada je kategorija proizvoda za decu u pitanju, što se odlično vidi na primeru Next sokova. Deca često veruju u ono što vide i mogu biti pod raznim uticajima, jer su neiskvareni i iskreni. Zato posebno budite odgovorni, prema malim ljudima, jer oni u nas gledaju „kao u boga“ verujući da radimo najbolje za njih. Hajde da zajedno marketing učinimo najboljim mogućim!

Preporuka za čitanje

Ako vas dodatno zanimaju teme dece u marketingu, teorije boja i influenser marketinga, toplo preporučujem da pročitate (a i pogledate moj novi podcast 🙂 ):

Riley, C. (1995). Color Codes: Modern Theories of Color in Philosophy, Painting and Architecture, Literature, Music, and Psychology

PODCAST Dive in: dr Branka Novčić Korać | Brendovi | Influens marketing

Moć beba u reklamama

(Ne)sposobni marketing